АВАТАР НА КАСАНДРИНОМ ПУТУ
Последњих дана на благајнама наших биоскопа дешава се нешто неуобичајено. Тражи се карта више за филм Аватар, нови мега хит редитеља Џејмса Камерона познатог по ранијим оставарењима: Титаник, Терминатор, Истините лажи, Осми путник 2 итд.
Без сумње се може рећи да овај филм доноси значајан технолошки продор у филмској индустрији. Реч је о 3D технологији којом се вешто симулира дубина филмског простора тј. утисак треће димензије. Овај доживљај могућ је у довољној мери само у биоскопима који су опремљени специјалним пројекторима у којима гледаоци користе 3D наочаре као и у посебним за ту намену IMAX 3D биоскопима (којих нема код нас) у којима се користе специјализована филмска платна и посебне кациге – визири, у којима је доживљај потпун. Филмови у 3D технологији се неко време већ приказују. Аватар је међутим први блокбастер огромног буџета који је сниман специјалним камерама, очигледно са циљем да се демонострирају све предности ове технологије како би она била широкоприхваћена и тиме послужила за повратак публике у биоскопе. Величина продора у доживљају је ако не већа од преласка са немог на звучни, онда бар слична оној код преласка са црног белог на филм у боји.
У основи радње филма је већ виђен сценарио у коме колонизатори желе да отерају домородце са родне груде ради експлоатације рудних богатстава. Овај пут прича је пребачена у далеку 2154 годину на месец Пандора једне од земљи најближих планета система Алфа Кентаури. Планету настањује народ Наaви, хуманоидна – човеколика врста плаве коже, знатно виша и снажнија од људи. Наaви су на цивилизацијском нивоу афричког или латиноамеричког племена и живе у хармонији са природом обожавајући њену богињу мајку Ејву. Џејк је бивши маринац параплегирачар који долази на Пандору да у пројекту Аватар замени пострадалог брата близанца. Он треба да даљински управља генетски модификованим хибридним телом Наaвија које је специјално прављено за његовог брата користећи чињеницу идентичног генетског кода. Док научна мисија Аватар има за циљ приближавање и међусобно упознавање са Навијима, корпоративни спонзори пројекта користе мисију да их дипломатски убеде да напусте село испод кога је налазиште ретког скупоценог метала.Током прве мисије, услед напада огромног предатора Џејк се одваја од групе и залута. Њега од сигурне смрти спашава Нејтири, ћерка племенског поглавице Наaвија. Она добија задатак да подучава Џејка њиховом начину живота. После три месеца Џејк постаје прави Наaви када и ступа у везу са Нејтири. За то време он приликом буђења из Наaви тела преноси информације коју војни део мисије користи да заобиђе дипломатско решење и силом отера Навије са жељене локације. Народ Наaвија доживљава снажан напад у коме је драматично угрожена њихова физичка а и духовна егзистенције обзиром да прети и потпуно уништење њиховог светилишта. Тада Џејк и остатак научне мисије прелазе на страну Навија...
Заплет је прилично предвидив и делом раније виђан у филмовима као што су Смарагдна шума и Плес са вуковима. Са друге стране једноставна прича вешто упакована бајковитим компјутерски генерисаним пределима, чудноватим бићима, симфонијом светлосних појава, вратоломним кретањима и специјалним 3D ефектима чини спектакуларну целину са бар на прво гледање шокантним утиском која буди жељу да се поново дође на место у коме свет нечије маште постаје вирутелна реалност.
Технологија коју је развијена за потребе снимања овог и других филмова, развој других нових технологија и њихов утицај на свет данашњице дају нам повода да се забринемо куда све ово иде.
По речима Џејсма Камерона за потребе овог филма приказивање фотореалистичних комјутерски генерисаних ликова је остварено коришћењем нове револуционарне технологије анимације засноване на хватању покрета. За разлику од ранијих система где је дигитално окружење додавано након што су хватани покрети глумаца (Кинг Конг, Голум из Господара Прстенова и сл.), Камеронова нова виртуелна камера дозвољава режисеру да директно на монитору посматра како вирутелни ликови покретани уз помоћ глумаца изгледају у реалном времену заједно са дигитално генерисаним филмским светом. Цео систем изгледа као велика моћна интерактивна компјутерски генерисана игра. Аватар је дефинитивно модел по коме ће се снимати блокбастери у наредом периоду обзиром да је премијера одлагана док се довољан број класичних биоскопа није опремио 3D технологијом, те да је Камерон отворио тајне своје технологије колегама попут Спилберга, Лукаса и Џексона. Са друге стране развијена је и тзв. 6D филмска технологија која путем специјално дизајнираних столица иде корак даље од визуелно звучне сфере и то ка симулирању покрета и услова животне средине (кише, ветра, мириса). У појединим биоскопима столице су опремљене посебном опремом која „голица“ леђа, ноге и позадину као и посебним даљинским управљачима и LCD екранима преко којих посетиоци моgу комуницирати међусобно и тако прећи магичну границу од гледаоца ка учеснику. Уз прве бисокопе те врсте отворене у Румунији и Индији недавно је делом ове технологије опремљена и једна сала у мултиплекс биоскопу Колосej у тржном центру Ушће на Новом Београду. Једино што недостаје је прави 6D блокбастер који ће напунити и овакве сале. Како је кренуло са Аватаром мислим да нећемо дуго чекати на тај дан.
Ово је право место да се осврнемо на пророчки роман Касандрин Пут списатељице Јулије Николајевне Вознесењске који је недавно објављен у едицији Српског Сабора Двери. У роману се описује тоталитарни планетарни систем којим влада председник „Месија“ који је ујединио свет након трећег светског рата и низа планетарних катастрофа. Због безуспешних позива да им се придружи „Месија“ је увео санкције и зидом оградио Царску Русију да се свет не би заразио вирусом православља. Поданици који започињу дан певањем химне „Месији“ могу путем његовог жига и персоналног (број човеков Откривенје 13. 17-18) кода на десној руци плаћати робу чија је цена исказана у дигиталној валути названој „планета.“ Уколико поданик нема довољно планета на свом рачуну увек може у сваком ресторану појести оброк на лични „Месијин“ рачун. „Aсови“ – противници „Месије“који нису примили персонални код једва преживаљају у таквом систему. Њих хватају јединице „еколога“ које их спроводе у посебне логоре за рад и преваспитавање. Касандра је декоратер у свеобухватној компјутерској мрежи названој „Реалност“ којом управља посебно министарство. По Касандриним речима телевизија, филм и позориште су само бедне претече „Реалности“, у којима је људима додељена пасивна улога посматрача – гледаоца и у коме су други људи – глумци изводили за њих сцене измишљеног живота. Но, реалност је нешто сасвим ново.
Надовезао бих се на Касандру и додао и да су и вишекорисничке глобалне компјутерске игре (Warcraft, CounterStrike, Travian, ...), Интернет друштвене мреже (Facebook, Twitter…), концепт даљинског управљања виртуелним телом осмишњен и технички реализован у филму Аватар такође само бедне претече „Реалности“.
Поданицима је омогућено да путем уређаја – персонаца, специјалних столица налик на зубарске и обруча који се стављају преко главе уђу у „Реалност“ те да се активно уживе у неку од улога из разних сценарија. Огроман број сценарија и окружења намењен је широким поданичким масама. Од градића америчког дивљег запада, џунгле, ненасељених острва, настањених планета до разних бајки и симулација одређених историјских периода. Кроз различите сценарије појављују се „ликови“ или „персоне“ (на пример чаробњак Мерлин, Краљ Артур ...) вештачки осмишљени субјекти који поседују квалитете сопствене личности као што су спољни изглед, карактер, језик, манир и сл. Они имају сопствену логику понашања независну од играча „Реалности“ као и могућност стицања сопственог искуства кроз комуницирање са различитим поданицима. Ту су и разне визуелизације раскошних станова, вила, хотела и плажа које служе као позадина за љубавне сценарије. Љубитељима високе реалности, углавном бољеплаћеним службеницима виших категорија омогућено је да помоћу декоратера као што је Касандра пусте машти на вољу и створе сопствену реалност у коју могу примити и друге поданике који се могу уживети у неку од предвиђених улога. Наравно, све је ово нестварно, али на популацију делује као дрога.
„Реалност“ је замена за готово комплетан друштвени живот укључујући љубавне и сексуалне односе. Живот у „Реалности“ се не меша са свакодневним животом тј. учесници се не интересују и не срећу једни са другима иако то није формално забрањено. Отуђење је свеприсутно. Када Касандра затражи новац од својих „пријатеља“ из „Реалности“ како би могла да посети своју болесну баку она бива обасута баснословним сумама различитог виртуелног блага и забринитум коментарима како их напушта и иде у сценарио о Црвенкапи. Када међутим они схвате да је реч о правој баки и правом новцу Касандра добија савете да се обрати психијатру јер је код ње дошло до поремећаја перцепције стварности!?! (Шта бива са људима који желе да своју околину опомену на погубно деловање реалити емисија и емисија за широке масе, попут „Звезди Гранда“, „Великог брата“...) За разлику од поданика, елита блиска „Месији“ која му помаже у одржавању на власти је наставила, попут комунистичких или неодемократских врхушки, да у правој стварности живи раскошним и декадентним животом.
Циљ „Реалности“ је да пројекцијом на виртуелни свет заправо потпуно амортизује и отупи снагу стварних друштвених односа. Тиме се остварује потпуна контрола над поданицима ( „Звезде гранда“, „Велики брат“...) и у корену се онемогућује било какав озбиљнији покушај постављања питања неприкосновености система и божије улоге лажног месије. „Реалност“ служи да се поданик осами, пасивизује и отуђи у стварном свету. И да нема никакве наде у било какву промену, да нема шансе да се са другима уједини око промене система. Циљеви и тежње животног испуњења окренути су ка вирутелном као и проблеми и њихово решавање. Уколико неким случајем на површину и испливају разна питања која указују на апсурд таквог начина живота ту је огроман лажни маневарски простор у коме се један животни сценарио и лажна активна улога у секунди могу заменити другим.
Вазнесењска је јунакињу свог романа послала на пут спасења указујући на то да је свима који се нису предали могуће спасење чак и у систему у коме тоталитарно влада лажни месија.
Да ли ће тај пут препознати и одабрати многи који су данас кроз својим пасивне или лажне активне улоге полако али сигирно заробљавају разним бедним претечама надолазеће „Реалности“? О актуелности и масовности тог постепеног заробљавања говоре и речи песме Фејс певача Милана Станковића, али и замишљена лица многих гледалаца који након заврштека пројекције филма Аватар као да желе да се што пре врате у виртуелну реалност. Изгледа као да су многе данашње генерације готово спремне за догађаје описане у роману Касандрин пут.
У једном од својих интервјуа Џејмс Камерон је изјавио да је његово ново остварење алегорија за поновно духовно буђење човечанства. Не тврдим да је Камерон директни пропагатор new age идеја али у филму са буџетом од пола милијарде долара тешко је могао имати пуну креативну слободу. Управо због тога треба бити опрезан са овим филмом у коме је по мом мишљењу суптилно сервирано неколико опасних детаља у духовној сфери. За почетак да кажемо да је филм препун шаманских и неопаганских ритуала као и обожавања богиње мајке природе од стране Наавија. (Сетимо се, који смо читали Библију, о каквим се „божанствима“ ради – Астарота, Изида, Дијана...и какво мишлљење о њима имају Божји људи, као и сам Господ. ). Оно што је ново у односу на већ виђено на ову тему је идеја јединствене био-ботаничке неуронске мреже у коју су повезани сви живи организми и бића на Пандори. Повезивање се остварује путем посебних органа који се код Наавија налази на коси. Тако у филму гледамо очаравајуће мисаоно-емотивно-физичко повезивање и општење Наавија са деловима вегетације на Пандори, летећим медузама и шестоногим коњима. Све ово уз невероватне визуелне ефекте изгледа готово безазлено али када на ред дође повезивање са Икранима ствар постаје много озбиљнија. Да би постао ратник, сваки припадник Нави племена треба да одабере свог Икрана - опако летеће биће демонског изгледа. Конретни Наави ратник препознаје свог Икрана (демона) тако што овај крене на њега са намером да га убије! Тако и Џејк проналази и савладава свог Икрана. Када се повеже са њим веома брзо научи да га потпуно контролише и то не неком посебном техником већ мисаоном везом изнутра! Обзиром да је идентификација са главним јунацима један од основих процеса који се дешавају током гледања сваког филма овај детаљ можемо схватити поред осталог и као суптилно-скривени позив за општење са демонима све са бесмисленом идејом да се њихове моћи могу контролисати, попут приче о духу из боце. Свако ко је иоле читао хришћанску литературу о демонима-палим анђелима зна да процес контроле и извршавања наредби заправо иде у супротном смеру од оног представљеног у филму.
Идеја се даље развија у пуном облику у тренутку напада када цивилизација Наавија буде доведена готово до истребљења. Тада Џејк у телу свог аватара крене да се повеже са Торуком. Торук је најопасније - врховно демонско биће злокобног изгледа сличног аждаји, црвене боје. Када зајаше Торука Џејк међу Наавијима добија посебан статус полу божанства те тако успе да обједини сва племена Наавија на Пандори и поведе их у одлучујућу борбу до победе . На овај начин је веома вешто и суптилно у филм упакована идеја „Месије“ спасиоца и ујединитеља човечанства. С тим у вези треба обратити пажњу на следеће филмске чињенице: Јахач Торука (читај: лажни месија) може постати само онај кога одабере Торук (читај: демон); да је то биће друге врсте које даљински управља телома аватара и да се он међу Наавијима од времена првих синова јављао више пута.
Да кажемо нешто и о наслову филма. Аватар је појам из хиндуизма и означава инкарнацију, појаву тј. манифестацију божанства у физичкој форми. Највише је везиван за Вишну, Шиву и Деви и њихове бројне инкарнације. У наше време контраверзни new age „пророк“ Бенџамин Крем везује појам Аватара за Маитреју. Крем повремено на конференцијама за штампу пропагира како хришћани очекују други Христов долазак, муслимани чекају имама Махдија, будисти очекују поновни долазак Буде, хиндуисти Кришне док јевреји очекују долазак Месије. По њему је учитељ коме се надају и теже све религије у ствари Лорда Маитреја - „Аватар Доба Водолије“ који се више пута у различитим облицима кроз историју већ јављао човечанству. Стога се и припрема уједињење свих религија, да би долазак лажног Месије могли да прихвате сви људи у свету. Уствари све ово је по учењу Библије превара, којом се жели навести човечанство да не препозна прави долазак Исуса христа, Онога који је умро за грехе људи и који ће целу вечност носити ожиљке на длановима. Библија нигде не помиње да ће Исус Христос да дође на земљу и да по њој шета. Он ће доћи да победи, да са разорене планете васкрсне своје из свих векова. („Јер ће сам Господ са заповијешћу, са гласом арханђеловијем и с трубом Божјом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најпре. А потом ми живи који смо остали. Заједно с нјима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо и тако ћемо вазда са Господом бити.“ Прва посланица Солуњанима Св. апостола Павла 4. 16-17) Он ће бити виђен са целе земље, али ће систем о којем говори Вазнесењка, а и који ми можемо, захваљујући свему што видимо око себе предвидети, као и сарадници елите, и њихови господари демони – пали анђели, покушати да створи имитацију Христовог доласка и устоличи Антихриста, лажног Месију. Господња реч је и то предвидела, па извештај имамо у Јеванђељу по Матеју, глава 24: „..јер ће бити велика невоља велика каква није била од постанка досада нити ће бити. Тада ако вам ко каже ево онде је Христос или овде не верујте. Јер ће изаћи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса, да би преварили, ако буде могуће и изабране. Ето вам казах унапред. Ако вам, дакле, кажу, ево га у пустињама, не излазите; ево га у собама, не верујте. Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, таки ће бити долазак сина човечијега..и тада ће се показати знак сина човечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће сина човечијега где иде на облацима небескима са славом и силом великом. И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће изабране његове од четири ветра, од краја до краја небеса...а о дану томе и часу нико не зна, ни анђели небески, до отац мој сам..“
Људи већ сада живе у виртуалном свету, свету забаве, игара, свету реклама, билборда, свету људских права о којима се само прича док неправде превазилазе оне у нацистичкој Немачкој, само су лепо упаковане, у „борбу против тероризма“ „транзиционе промене“ „развој“ „спречаванје пандемија“. У свету дрога, психоделије, свеопште преваре и озакоњене обмане, у свету илузије, свету ниткова, покварењака, лажова свих фела. Све већа тежња људи је – побећи негде, далеко што даље. Од стварности, безнађа, изгубљених снова и неостварених жеља. А место бекства припремају и чекају оне који долазе. Из ружне свакодневице коју су они режирали у виртуелну стварност коју су они припремили.
Ако филм Аватар сагледамо заједно са филмом Роланда Емериха 2012 можемо закључити да нам Холивуд или одређени кругови преко њега желе нешто важно саопштити о временима која су пред нама.
Нема коментара:
Постави коментар